OPTIMIZACIJA PO MERI VASEG SAJTA, GARANTOVAN USPEH U WEB MARKETINGU

Jedan pogled na marketing u Srbiji, ili kako nas vide oni drugi…

Anne Holland, Generalni Direktor

Kao što neki od vas znaju, ja sam verena i stupiću u brak ovog leta. Moj verenik je iz bivšeJugoslavije
tako da sam ja povremeno tamo putovala kako se venčanje približava. Tako sam se našla u avionu predprošle subote, putujući u Srbiju na nedelju dana.

Bivši srpski predsednik Milošević umro je nekoliko sati pretoga, tako da je avion bio pun do guše novinarima BBC-ja, CBSa, CNN-a, kojih god. Ja sam bila jedini novinar iz oblasti marketinga.

Između susreta sa gotovo beskonačnim brojem članova porodice u Beogradu, Novom Sadu i naročito u lepom gradiću Somboru,  provukla sam se na nekoliko sastanaka sa marketerima. Evo nekih kratkih beležaka za one koje interesuje marketing u Istočnoj Evropi.

->“Američki“ nije više fabulozan brend kakav je bio. Većina Srba misli o nama kao o narodu koji ih je bombardovao iz razloga koji ostaju donekle nejasni. Neobično ali država Montana nije uključena u taj mračni oblak. Nazovite radnju ili brend ‘Montana’ i proizvod leti sa polica..

Staro je aut. Hrom, bledo drvo, staklene ploče, i švedski dizajn u stilu pedesetih je in. Ukoliko imaš između dvadeset i trideset, ne bi bio viđen u kafeu koji nije „moderan“ (i potpuno nesrpskog izgleda)
->
Promotivni tim Koka-kole je nadmašio sebe. Ne možeš ni da se okreneš a da ne naletiš na Coke znak i flaše u automatima za prodaju i novinskom kiosku na svakom ćošku. Moj favorit, kafić na trotoaru u Novom Sadu je sam velika plastična Koka-kola, kompletan sa crvenim stolovima i odgovarajućim brendiranim stolicama

Pepsi je praktično nevidljiv, iako ga je moguće nabaviti. Red bul napreduje. Mek Donalds jedva da je prisutan iako je brza hrana prepuna šećera, masti, govedine i/ili krompira u modi (jedna marka krompirovog čipsa se reklamira kao „veoma, veoma brza hrana!“

Veliki jaz među generacijama čini mlade i sredovečne Srbe (i verovatno ove generacije u svim  nacijama koje su skoro prihvatile kapitalizam) vrlo različitim od njihovih ekvivalenata gde su tržišta već duže vreme etablirana. Ovo što sledi je moj primer, od koga će se bez sumnje neki Srbi distancirati:


->Ukoliko ste u 40im, sa čežnjom se sećate  načina života vaših roditelja,besplatnim stanovanjem, opuštenim časovima na radu i penzija do kojih je lako doći, iako niskih. Nasuprot tome, vaša karijera je prošla u borbi sa 40% ili većom nezaposlenošću, ludačkom inflacijom, građanskim ratom i NATO bombardovanjem, i radili ste dva posla samo da platite kiriju .

S druge strane, ukoliko ste tinejdžer ili imate nešto preko dvadeset, svet posla je blještav i uzbudljiv.
Prvi put za 15 godina, robe ima i ekonomija zapravo napreduje. U jednom gradiću,polovina stanovništva koja zarađuje preko 20 eura godišnje(?) je još uvek u srednjoj školi.

Zapadne kompanije i većina Srpskih advertajzing agencija zapošljavaju mlade Srbe kao lude
jer njihova radna etika uliva strahopoštovanje.

Ukratko, starija generacija je iscrpljena, bez para i treba joj samo odmor dok mlađi rade kao ludi da bi kupili  kola, kompjuter, i naravno, puno Koka-kole.

Prema objašnjenju koje mi je dala Svetlana Kekić, PR Menadžer Continental Banke, marketing je počeo da dobija respekt kao poslovna taktika u prošlih nekoliko godina. Pre toga, iako je kompanija mogla imati osobu za marketing, ona (gotovo uvek ona) je birana zbog svog izgleda ili porodičnih veza
a ne zbog sposobnosti ili obučenosti.  U stvari, jedino je u poslednjih deset godina marketing postojao kao predmet na fakultetima.

Najinteresantnija oblast marketinga sada nije internet već branding. Brending je ta snaga koja drmusa biznis svet Istočne Evrope.

Zašto? Uzmite u obzir koliko novih kompanija, radnji i produkata kao poplava žele da iskoriste ovo tržište u nastajanju. Gotovo svaki brend je nov, gotovo svaki se bori da bude primećen zajedno sa stotinama isto tako novih takmičara na tržištu.

U Svetlaninom slučaju, banka za koju ona radi, uspela je da prosperira kroz dve runde M&A, koje su selektovale samo 41 od više od sto banaka (a dodatna selekcija još predstoji), putem moći svog brenda. Neuobičajeno, Continental Banka ima odsek za PRa devet godina, i prepoznavanje imena na tržištu se sada isplaćuje.

Na nesreću, većinu brend marketinga koje sam videla kod drugih kompanija ma kog tipa,sastojala se od varijacije na temu stavi-barbiku-na -sliku. Niko nije objasnio nazovi brend marketerima iz Srbije da je kolač sa sirom nerazlučiva roba, i da nije u dalekoj vezi sa brend-bildingom.

Kako god bilo, u nedelju uveče, tek što nisam uskočila u moj avion za povratak, imala sam brzi
poslednji sastanak, ovaj put sa gospodinom Nikolom Orlovićem, nedavno penzionisanim čelnikom ekonomske analize za srpsko Ministarstvo Finansija.

Pitala sam ga šta neki od mojih novih prijatelja koji su pčelari u Somboru, mogu da učine da svoj uskladišteni med iznesu na nova tržišta. (Njihovo lokalno farmersko tržište ne može da primi količinu proizvedenog meda.) Da li da razmišljaju o izvozu? Kako bi to išlo?-pitala sam.

Da- savetovao me je (preko prevodioca). -Međutim, prva stvar koju treba da urade je brend prezentacija. Brend je suština za sve.-

Ok, složila sam se, šta dalje?- Internet je veoma moćan za marketing- rekao je.- Da li ste čuli za to?-

Pa da, mislim da jesam.

 Izrada sajtova za nekretnine i SEO optimizacija

SOU FUJIMOTO INTERVIEW BETON HALA COMPETITION BELGRADE 2011

…ili mesto gde ce se ljudi osecati udobno, ili mesto gde ljudi zapocinju obilazak beogradskog starog grada. U svakom slucaju, smatram da to mora d abude veoma, veoma posebna tacka. Te dve stvari – to veoma posebno mesto i ukazivanje posebne paznje starom podrucju i nasledju – jesu na neki nacin veoma u suprotnosti po kvalitetu, i takodje je ond aveliki izazov ovog konkursa da se izvedu dobre ili zadovoljavajuce kombinacije ta dva razlicita kvaliteta.

Razmisljali smo o tim stvarima i dosli do ideje o oblaku koji je istovremeno istaknuta, ali i veoma suptilna i nezna stvar. Takodje smo imali ideju o spirali, o mnogo spirala, da bismo stvorili centralno mesto ili lep trg za ljude, ali da u isto vreme omogucimo mnogo razlicitih pristupa ka raznim pravcima kretanja.

Bilo bi prometno, dolazilo bi mnogo ljudi iz razlicitih pravaca. dolazilo bi mnogo ljudi iz razlicitih pravaca ili bi odlazili u razlicitim pravcima, tako da bi to mesto bilo kao cvoriste ili prostor gde se ljudi sastaju, gde im se omogucavaju razlicite aktivnosti. Mislim da je potencijal ideje u u tom sustinskom stavu i u daljem razvoju ideje o kojoj bih hteo da razgovaram sa ljudima, lokalnim arhitektama i lokalnim vlastima, da dobijem njihovo misljenje, da dobijemo ideje kako bismo projekat dalje razvijali, da bi osnovni kvalitet dobio snagu.