Ovaj članak rezimira trud istraživača,sakupljajući uvide, nudeći predviđanje organizacijama i agentima, tražeći načine da ojačaju trendove koji formiraju ponašanje na platformama društvenih medija.
Preokret u korišćenju društvenih medija nije predstavljao iznenađenje za mnoge od nas. Mnogi u GCC koristili su društvene medije da organizuju društvena dešavanja i žurke, godinama pre negoštoje revoucija počela da hara regionom. Mada su Facebook i Twitter ostali dominntni sajtovi danas, ovaj članak će se baviti drugim tipom kompanija koje se takmiče sa glavnima.
U 2009-oj, unošenje “društvenih medija”  u diskusiju o marketing planu brenda, bilo je isto toliko irelevantno kao razgovor o vašem ličnom životu; mogli ste mirne duše da to ne pomenete .

„U proseku, kompanije troše 22% svog marketing budžeta na digitalnu sferu, a više od pola (58%) povećavaju svoje digitalne budžete u 2011. Uporedimo ovo sa 43% organizacija koje povećavaju svoj celokupni marketing budžet ove godine.”

Činjenica da postoji takav uspon u trošenju i pažnji znači da velike kompanije nisu želele da priznaju da su društveni mediji narastajuća platforma za firme i brendove. Neko bi mogao očekivati još sporiji odgovor od strane vlade.
Male pukotine su počele da se razvijaju u tradicionalnoj telekom strukturi, kao i u izdavaštvu… Gary Rodrigues iz iPublish Central, napravio je neke interesantne opservacije o odnosu izdavača prema vladama,  “ sile kako s vrha-nadole tako i odozdo ka vrhu kontrolišu digitalnu distribuciju među izdavačima knjiga na arapskom. U prvom slučaju, mnoge vlade i ministarstva  obrazovanja u regionu se suočavaju sa ogromnom populacijom mladih i emigranata koji zahtevaju pružanje digitalnog sadržaja datog na novim spravama kao što su smartphones i  tablets.” Mladi na srednjem istoku rastu u mobilnocentričnom svetu , gde mnogi poseduju više od jedne sprave i očekuju da dobiju svoj lični sadržaj putem platformi.
Zahvaljujući  lošem predviđanju ovoga, sada se sprovodi zamašno istraživanje na univerzitetima u UAE, medijskim agencijama; takođe druga istraživanja jure za uvidima u ovom ekosistemu. Postoji povećan interes za praćenje i ulaženje u konverzacije na društvenim medijima, kako iz javnog tako i iz privatnog sektora.
Dubai School of Government“ objavila je Izveštaj o arapskim društvenim medijima putem Programa za Upravu i Inovaciju. Skupili su uzorke – korisnike Facebook-a-iz 22 Srednje istočne zemlje (uključujući Iran i Izrael) da bi bolje razumeli uticaj društvenih medija na građanski  razvoj u  arapskom regionu.
Ovo istraživanje učinilo je veliku stvar u proceni stope rasta, demografskog sloma korisnika i faktora koji utiču na izbor. Dva velika pitanja na koja oni žele da odgovore su koji je uticaj društvenih medija na građanski angažman i na društveno uključivanje? Oni su takođe zainteresovani da analiziraju uticaj dinamike društvenih medija na inovaciju i biznis. Upravo tako,  istraživanje počinje  prihvatanjem da se društveni mediji koriste na razne načine.  Postoji enormna razlika između onih koji ga koriste da ubiju vreme ćaskanjem i onih koji ga jačaju kao infrastrukrturu za početak svog posla. Naravno, kompanije i vlade su dva koraka iza.
Shvatajući nemogućnost direktne cenzure, GCC vlade sada stvaraju zakone, tražeći ne samo kako da angažuju građane, ali isto tako i potencijal za inter-agencijsku saradnju. Ministarstvo kulture i informacija Saudijske Arabije bilo je prvo, donevši zakon o društvenim medijima predkraj prošle godine. Društveni mediji su pod nadzorom svake GCC vlade,a li obim i sadržaj koji se deli jednostavno nadilazi njihovu trenutnu IT tehnologiju.
Digitalni način života u GCC
• 45% UAE populacije je na Facebook-u; uni su globalno među prvih 10
• 45%  UAE imaju višeod 30  godina. Bahrein i Katarimaju  34% .Korisnici ove tri nacije su jednaki sa Top 20 zemalja u svetu
• Kuvajt ima 21%, a Saudijska Arabijaj je na 12%  zbog svoje znatno veće populacije Oman ima najmanji procenat od 8%.
• 75% korisnika u Arapskom regionu su između 15 i 29
• Egipat ima 22% od svih korisnika u Arapskom reginou
.
•Korisnici društvenih medija u GCC su uglavnom muškarci, zemlje kao Oman, Katar; Saudijska Arabija i Kuvajt imaju bazu muških korisnika od 60% .Bahrein ima najveći procenat ženskih korisnika u odnosu na populaciju..
• Sve GCC zemlje su imale nizak postotak kada se radilo o slobodi intereneta. Oman je rangiran najviše po pitenju internet slobode, među zemljama u zalivu.Ovo znači da Oman ima manje filtriranja nego bilo koja GCC nacija. Ne činise  da sloboda interneta utiče na Facebook.
• Prema UAE-ovom Telekomunikacionom nadležnom organu, država je probila 11-to milionsku barijeru.Izveštaj takođe navodi da je broj pretplata na 100 ljudi bio 198.5, štoznači da gotvo svaka osoba  u UAE poseduje dva mobilna telefona”
• Tradicionalni mediji na Srednjem istoku su prihvatili korišćenje društvenih medija sa 95% gde novinari u regionu sada koriste Facebook, Twitter i druge društvene mreže, otkriva MediaSource /Insight MiddleEast Journalst Survey  2011.
• Manje od 5% od sveg internet sadržaja je na Arapskom...
Implikacije  Digitalnog Života u Regionu
Anonimnost će postajati važna sve više više Ljudi na GCC-u gledaju na internet kao na otvoren forum, ali uvek postoji molba za kreiranje posebnog, istinitog profila na platformama društvenih medija. Pošto su pravila nametnuta, možemo očekivati od građana neta da odu sa Facebook-a, tamo gde identitet može biti skriven bez gubljenja kredibiliteta.
Lokalna istraživanja su u porastu. „Qatar’s Computing Research Institute“ (QCRI) je učinio korak napred u pokušaju da ohrabri i podrži lokalne istraživačke napore.Druge kompanije uključuju IPSOS i Pan Arab Research Center.
Društveni mediji dobiće krila rastom weba na arapskom jeziku.  QCRI-jeva multidisciplinrna misija sugeriše da je za razumevanje društvenih medija najbolje da budu kontekstualizovana. To znači razumevanje budućnosti arapskog jezika u pretrazi, cloud kompjutingu, analizi ponašanja korisnika i drugim bazičnim akcijama koje vode digitalnu aktivnost.Naučnik Kareem Darwiish  pita“ Kako se ljudi pronalaze i kako nauka o kompjuterima olakšava otkrivanje ljudi.Ko ima autoritet na mreži.Kako živa reč putuje preko interneta? Koliko se aktivnost na društvenoj mreži  uključuje u stvarni život?“
Novinari će se osloniti na društvene medije da bi dobili ugled i uticaj. Ovo se već dešava;
članak o Media ME prikazuje kako će društveni mediji uticati na PR industriju i novinare, navodeći da  “PR Industrija treba ovo da uzme za ozbiljno jer je novinarima preko glave kopanje po materijalu koji apsolutno nema nikakvu relevantnost za njihovu publikaciju ili firmu .Sa alatkama koje su danas upotrebljive, stvarno ne postoji izvinjenje za ‘scattergun’ pristup za izdanja štampe.”