Kakvu i koliku ulogu igraju signali društvenih mreža u Google rangiranju?

Da li je zaista tačno da Google koristi društvene signale kao rangirajući faktor? Razjasnimo za početak neke bazične stvari. Većina društvenih sajtova posledično koristi nofollow atribut, a to bi značilo da tradicionalni pristup rangiranju stranica nije pokretač. Naravno, ima i onih koji veruju da je Google selektivan u načinu tretiranja nofollow linkova.

 

Personalizacija i društveni mediji

Jedno od područja koje vredi razmotriti svakako je personalizacija. Dobro nam je poznato ako smo ulogovani na Google-u da društveni elementi sigurno menjaju način rangiranja rezultata kao i prikaz samog upita. To se dešava zbog naših uspostavljenih veza u društvenom domenu. Ono o čemu ćemo mi govoriti u ovom tekstu odnosi se više na ne-personalizovane rezultate pretrage. Koncept se sastoji u tome da češće deljenje sadržaja utiče na način rangiranja rezultata. Po jednoj Google-ovoj studiji vezanoj za Google+ servis 67, 6 % deljenja svih sadržaja se obavlja preko Google+ krugova, a 33,8 % od toga se dele kao javni sadržaji. Izgleda da ne shavatmo da se da se deljenje suštinski odvijalo u okviru pristupa samo javnim podacima. Tako da je s razlogom deljenje predstavljeno više personalizovana aktivnost nego što je to prenosni kanal. U ovoj studiji je takođe naročita pažnja posvećena dodeljivanju naziva konvencijama za krugove u vezi gde je razmatrana kategorizacija životnih aspekata (kao što su krugovi ili udruženja preko posla, škole, itd.) i možemo zaključiti da je poenta u tome da se društveni signali vide kao personalni.

 

Signal i rangirajući faktor

Treba uzeti u obzir to da signal nije uvek isto što i rangirajući faktor. Google je 2010-te objavio:  Da, mi to koristimo kao signal u rangiranju organskih rezultata i vesti. Takođe ga koristimo za usavršavanje vesti ocenjujući na osnovu toga koliki je broj ljudi delio neki članak.
Drugi tipovi signala mogu biti:

  • Discovery
  • Koncept poverenja (stranice i korisnici)
  • Temporalni (brzina)
  • Kontekst (semantika)
  • Bihevijoralni

Od navedenih signala najosetljiviji su Discovery i brzina. Svakako se može reći da stranica ne može biti rangirana ako nije indeksirana, tako da društveni kanali mogu imati onoliko efekta zavisno od toga koliko je uloženo u Discovery.
Postoje i elementi kao što je QDF (query deserves freshness) ili upit podrazumeva redovno osvežavanje. Tu bi možda igrao ulogu element brzine kojom se dele sadržaji mada nisam siguran da ona zaslužuje preveliku pažnju.
Kada je reč o društvenim signalima koji igraju ulogu u rangiranju, Bill Slawski naglašava post o nekim Google-ovim novitetima:

  • Slanje linkova (putem mejla, instant mesindžera, itd.) ili bookmark-ovanje sadržaja za nekog drugog korisnika.
  • Postovanje sadržaja (npr. dodavanjem na blog gde postaje vidljiv i drugima)
  • Primena oznaka na sadržaj vidljiv drugima
  • Ostvarivanje prodaje preko websajta
  • Promovisanje ili povlačenje sadržaja u rezultatima
  • Postovanje komentara na vesti, video sadržaje i web strane

Svi ovi pristupi su razumni, ali čini se da imaju više smisla u personalizovanom (ulogovanom) pristupu nego na otvorenoj pretrazi. Inače bi stvarali sadržaj koji bi bio suviše robustan i napadan u jednom uobičajenom setingu.

 

Autoritarnost i poverenje

Entitet koji deli sadržaj bi trebao da bude pouzdan izvor za svaki pretraživač da bi se mogao koristiti ka nepersonalizovani nerangirajući faktor. U tome i jeste smisao jer signali društvenih mreža mogu biti inherentno bučni i ponašati se kao spam. Pri određivanju različitih težina baziranih na poznatim entitetskim podacima, niži deo spektra će imati mnogo manje uticaja na rangiranje ili ga neće imati uopšte a ovo može pomoći kod spama tamo gde se on pojavljuje prekomerno.
Slawski takođe pominje da najnovije Google-ovo izdanje AgentRank patent ne tretira sva odobrenja podjednako. Dakle, ta odobrenja ne utiču na sadržaj koji je odobren direktno nego posredno ulogom reputacije ljudi koji su prihavćeni. Ukoliko odobrite nešto što nije vredno da bude odobreno to se može odraziti i na vašu reputaciju. Dolazimo do toga da se gleda kvalitet vaših interakcija, vrednosti vašeg doprinosa i sadržaja koji delite. Građenje reputacije je priličan napor a ona se ipak suviše lako može izgubiti. Zato uvek razmotrite svoje koncepte rangiranja baziranog na poverenju i strogo razgraničite linkove ka dobrim sadržajima od linkova ka lošim.
Drugi element je kategorisanje korisničkih aktuelnih i autoritativnih tema. Posmatrajući tzv.FriendRank Google-ove patente, možemo primetiti da oni govore o kategorizacionim elementima korisnika u okviru društvenog grafikona;

  • Open profile (otvoreni profil ili korisnikova identifikacija) – koristi identifikaciju i rang/kategorizacionu analizu profila korisnika.
  • Custodian profile (starateljski profil – relacioni sadržaj) – obraća pažnju na interference koje se ostvarju između korisnika koji posmatra web stranicu i osobe koja je tu stranicu kreirala.
  • Odnosi i teme – za posmatranje zajedničkih veza između korisnika i srodne aktuelne kategorizacije (i bihevijoralne metrike).

Dosta toga izgleda pokazuje interesovanje za rafiniranije društvene signale i targetiranje društvenih grafikona. Ali i dalje ostajemo zapitani: da li ih Google koristi van personalizacije?

 

Korelacija i uzročnost

Nedavno je jedna manja grupa ljudi izvela eksperiment koji pokazuje da je društvena aktivnost u dobroj korelaciji sa Google rangiranjem. Studija je obuhvatila veliki spektar tema: ogroman broj ključnih reči, SERP-ova, naslova, na milione Facebook komentara, milijarde lajkova, itd. Slawski je ipak savetovao da treba biti oprezan jer teško je shvatiti i obuhvatiti sve faktore uključene u rangiranje a ponekad sve samo naizgled i slučajno izgleda tako.

 

Šta kaže Google na sve to?

Google priznaje da uzima u obzir reputaciju autora i da je njegova autoritarnost nezavisna od rangiranja, ali se trenutno koristi u ograničenim situacijama na običnoj web pretrazi. Raeltime Search (danas ugašen) i blog timovi su koristili neke tradicionalne društvene signale. Ali po nekim najnovijim informacijama vršeno je istraživanje da li bi imalo smisla primenjivati ih na širem nivou na lestvici web pretrage. Njihov sistem za deljenje sadržaja Cutts has stated i plusevi (+1) nisu za sada naročit pouzdani signali. Šta bi ovo trebalo da znači? Pa sigurno to da ni Google ne može pouzdano da zna u čemu se krije vrednost ovakvih signala. A ako su i oni sami nesigurni u vrednost sopstvenih merenja, onda možemo samo pretpostaviti kako gledaju na trećerazredne signale s Facebook-a, Twitter-a i drugih društvenih servisa.

 

Rezime

Smisao ovog članka je u tome da vas podstakne na razmišljanje i da zaključak donesete sami. Kada je reč o velikoj mračnoj kutiji kao što je Google nikad pouzdano ne možemo znati šta se dešava. Ne verujte u sve što čujete, ne uskačite na svaki voz koji vijuga niz traku nego prvo razmislite.
Rangiranje na osnovu twitova, lajkova i pluseva samo po sebi nema previše smisla. Da li se više boduje Share ili Like? I u čemu bi bila razlika? Da li se neko seća da je pre pluseva +1 postojaoBuzz? I Twitter firehose je isključen? Pa ne ustvari, samo ga je zamenio novi servis koji se zovePinerest!
Ima smisla osvrnuti se korisničke entitete u okviru društvenih mreža umesto na aktuelne sajtove na kojima su korisnici aktivni.
Da li bi trebalo obustaviti sve SEO aktivnosti i krenuti isključivo sa spemovanjem putem društvenih mreža i linkovima? Pa sigurno da to ne bi bila dobra ideja. Postoje mnogi razlozi za prihvatanje društvenih mreža u marketinškim naporima, a većina njih ima vrlo malo veze sa SEO optimizacijom. Integrišite ih u svoje aktivnosti ne zato što imaju magičnu moć u rangiranju nego zato što imaju višestrukog smisla kada je reč o vašem poslovanju.